Vojvoda Šako Petrović-Njegoš - Pozdrav braći Srbima u Americi

 

Pozdrav braći Srbima u Americi*)

 

Sa visina gordih gora

Svrh obala Adrijana

Pozdravljam vas srpska braćo,

Preko burnog Okeana.

 

Pozdrav svima ……. i zastavu

Srbinovu ljubim svetu,

Koju gordo podižete

Na pogledu cjelom svjetu.

 

Srpstvo se je podičilo

Osvještanom slogom vašom,

Koja žarko odjekuje

Domovinom svuda našom.

 

Vaše brastvo “Srbobranstvo”

Vaše žrtve vaši trudi

Sa ponosom u Srbima

Rodoljublja duša budi.

 

Rasipljite sjajne zrake

Razgonite crne tmuše

Nek se prije srpski vrazi

U prokleti ad uguše.

 

Sa pozdravom i poruku

Jošt primite s naših strana

 Razdrobljeno Srpstvo naše

Znam da vam je ljuta rana.

 

Jer nam Herceg-Bosna slavna

Pod tugjinom nema mira

Suze, vapaj maćedonski  

Užasno nam srce dira.

 

Plač sa Šare i Kosova

Srpskijeh se čuje vila

I čude se, pitaju se,

Kud je srpskih mišca sila?

 

Al neka ih, nek se srde....

N’jesu one zloslutnice,

Suze će im nestanuti

S’ bratiće se srpske mišce.

 

Miliona pola spremno

Da krvavi rat otvori,

Čekanja nam nema više

Mora dušman da s’ obori.

 

Kad zasvira bojna truba

Te oglasi željno doba

I otpoče strašna vojna

 Izbavljati Brata roba.

 

Oj sokoli dični vrli!

Iz srpskog hrabrog jata,

Kažte svetu kako ljubi

Srbin otud svoga brata.

 

Preko burnog Okeana

Doletite svi u jatu,

Pod zastavom amo ajte!

Pomoć treba svome bratu!!

 

S’ uzdasima u daljinu

Neka prati sudbu svoju

Svaki onaj što ne mognu

S’ milom braćom bit u boju.

 

Al’ s’ utjehom nek ostanu

Da će brata steći slavu

Dušmanin se oprijet neće

Krvi žednom srpskom lavu.

 

Sa zracima od oružja

Nek udruže vrla pera

Da će slavu opisati

Neka im je tvrda vjera.

 

 

*) Ova je pjesma izašla u Pitsburškom “Srbinu”.

 

 

Cetinje 14 decembra 1903.

 

Vojvoda Šako Petrović Njegoš

 

“Sloboda” San Francisko br. 5  1904

Жива је наука Твоја!

 

 

Жива је наука Твоја!

Ако и нема много оних, што је се држе,

Јер вели дио св’јета Демон са својом лажи

И преварама силним, у понор ада врже –

Остаде још по неко да Њу и Тебе тражи

Жива је наука Твоја!

 

У ријечима Твојим, и сад онако блиста

И високо се диже, Тобом открита тајна;

Још и сад бдије, лебди и вјечито је сјајна,

К’о што је сјајно сунце - Истина света, чиста.

Жива је наука Твоја!

 

Ни једно Твоје словце још угинуло није;

Ма да је свијет овај и преко мјере зао,

Још има душа, које рађају бољи сој

 

Оне су као њива што у њедрима крије

Још доста родног мјеста за сјеме што си дао –

И биће жељног плода, хоће, Господе мој

Жива је наука Твоја!

Слободановић 

Окланд, Кал

“Српска независност”   

(Servian independence)

ОКЛАНД, субота, децембра 22 (OAKLAND, January 4 (1908) 1907.

Божићна пјесма

 

Божићна пјесма

 

Демон је владо људ’ма и свјету овом своме

Злочиње са Гријехом свуда је царевало

Све је у мраку било. И у времену томе

Роди се невинашце, дјетешце једно мало.

 

Далеко од порфире, на чистој, простој слами

У јасла једне мале и сиромашне штале,

Груди премиле Мајке Спаситеља су дале –

Што се, у своје доба, и јави међу нами.

 

Сви знамо рашта бјеше, знамо му циљ живота;

Ону бескрајну љубав, прама људима свима –

И борбу што му диже Богочовека трон;

 

Сви знамо шта су: Јуда, Пилат, Крст и Голгота

И кањамо се Њему. Али кол’ко нас има

Да смо на оном путу, на којем бјеше Он?!

Слободановић 

Окланд, Кал

“Српска независност”   

(Servian independence)

ОКЛАНД, субота, децембра 22 (OAKLAND, January 4 (1908) 1907.

Прока Јовкић (Нестор Жучни) - *

 

Нестор Жучни     Калифорнија

 

Из збирке песама: Срце и Душа

 

О, ја се нисам борбе нигда бојо,

Већ вазда њоме бунтовнички врио;

У коштац ја сам са животом стојо,

Ни једног часа нисам му се крио.

 

Трпио ја сам. Мучио се. Клао

Са злоћом овом, што влада у свету;

Далеко негде имао сам мету...

Ко да је Неко Незнани ме слао,

 

Да живим тако и борим се вечно,

Патим се, грцам за друге и јецам,

Ја нисам до сад радио за себе;

 

А сад? – Нек само други живе течно

И сјајно, ја ћу и даље да клецам,

Ти, бедни Друже, – и живим за тебе!

Милосав Јелић - Стојан Коруба

 

Стојан Коруба  

 

Скинуше му извешталу рубу.

Претресоше, везаше у ланце.

Претукоше Стојана Корубу,

Земљоделца из села Шапранце.

Све узалуд, јер пре батинања

Прогуто је он писмо из Врања.

 

Тад рекоше: „Кажи само да си

”Од одбора преносио писмо-

„Пуштамо те - Ми, ефенди, нисмо”

Потом нови насташе ужаси:

Ужегоше кућу са свих страна

На очиглед оца уплакана.

 

”Познајеш ли кога из одбора?”

”Не познавам.”- Стоји жене врисак.

Горе деца уз страхотан писак

И рујаве врхови у гора.

 

А од огња, пламена и жара

Блистала је сва Србија Стара.

          

Стеван П. Бешевић

Ст. П. Бешевић - 11. августа 1913.

Ст. Бешевић—Петров - Албум

Стево П. Бешевић - Имна Лучи

Cтево П. Бешевић - Крај огњишта

Ст. П. Бешевић - Мало их је …

Стеван П. Бешевић - Мојима

Ст. П. Бешевић - Молитва

Ст. П. Бешевић - На растанку с морем

Стево П. Бешевић - Ноћни састанак

Стево П. Бешевић - Пошљедња пјесма

Стеван Бешевић - Ратару – Исељенику

Ст. П. Бешевић - Сажаљење

Стево П. Бешевић - Са мрачне позорнице

Стево П. Бешевић - Сл. Друштву „Горски Вијенац”

Стево П. Бешевић - Српској мајци

Ст. П. Бешевић - Finis Austriae

Стево П. Бешевић - Црној Гори